Testament u Srbiji
Sve o zaveštanju — 6 vrsta testamenta, uslovi punovažnosti, pravila za sastavljanje i opoziv, i odnos testamentalnog i zakonskog nasleđivanja.
Šta je testament?
Testament (zaveštanje) je jednostrana izjava volje kojom fizičko lice određuje kako će se njegova imovina raspodeliti nakon smrti. Testament je strogo lični akt — ne može se sačiniti preko punomoćnika.
Pravni osnov testamenta u Srbiji je Zakon o nasleđivanju (čl. 78–111a), koji definiše uslove punovažnosti, oblike zaveštanja i pravila za tumačenje testamentalnih odredbi.
Testamentalno nasleđivanje ima prednost nad zakonskim — ako postoji punovažan testament, imovina se raspodeljuje po volji zavještaoca, a ne po zakonskim pravilima.
6 vrsta testamenta
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije poznaje šest oblika zaveštanja
Svojeručni testament
Holografskičl. 84 Zakona o nasleđivanju
Zaveštalac ga u celosti piše svojom rukom, potpisuje i stavlja datum. Ne zahteva svedoke ni overu. Najjednostavnija forma, ali podložna osporavanju.
Uslovi
- Celokupan tekst napisan rukom
- Potpis zavještaoca
- Datum (dan, mesec, godina)
Sudski testament
Pred sudijomčl. 86-89 Zakona o nasleđivanju
Zaveštalac izjavljuje svoju volju pred sudijom koji sastavlja zapisnik. Potrebna su dva svedoka. Sudija čita tekst zavještaocu koji potvrđuje i potpisuje.
Uslovi
- Izjava volje pred sudijom
- Dva svedoka
- Potpis zavještaoca i svedoka
Javnobeležnički testament
Najsigurniji oblikčl. 82 Zakona o javnom beležništvu
Sastavlja ga javni beležnik (notar) u formi javnobeležničkog zapisa. Najsigurniji oblik — teško ga je osporiti. Original se čuva u beležničkoj kancelariji.
Uslovi
- Sastavljen pred notarom
- Identifikacija zavještaoca
- Čuvanje originala u kancelariji
Testament pred svedocima
Alografskičl. 85 Zakona o nasleđivanju
Zaveštalac potpisuje već napisan dokument u prisustvu dva svedoka, izjavljujući da je to njegov testament. Svedoci takođe potpisuju dokument.
Uslovi
- Pisani dokument
- Potpis pred dva svedoka
- Izjava da je to testament
Usmeni testament
U izuzetnim okolnostimačl. 110-111 Zakona o nasleđivanju
Dozvoljen samo u izuzetnim okolnostima (rat, prirodna katastrofa, neposredna opasnost po život). Izjava pred dva svedoka. Prestaje da važi 30 dana nakon prestanka okolnosti.
Uslovi
- Izuzetne okolnosti
- Dva svedoka prisutna
- Važi samo 30 dana
Međunarodni testament
Haška konvencijaKonvencija o jedinstvenom obliku testamenta
Sačinjen u skladu sa Haškom konvencijom. Priznat u svim državama potpisnicama. Potreban ovlašćeni organ i dva svedoka. Praktičan za lica sa imovinom u inostranstvu.
Uslovi
- Ovlašćeni organ
- Dva svedoka
- Forma po Haškoj konvenciji
Kako napisati punovažan testament
Testamentalna sposobnost
Zaveštalac mora biti punoletan (18+) i sposoban za rasuđivanje u momentu sastavljanja.
Slobodna volja
Testament mora biti izraz slobodne volje — bez prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Propisana forma
Mora biti sačinjen u jednom od zakonom propisanih oblika. Formalni nedostaci vode ništavosti.
Određenost odredbi
Odredbe moraju biti jasne i određene — ne smeju biti protivrečne ili nerazumljive.
Česte greške pri sastavljanju
Testament kucan na računaru bez svedoka
Svojeručni testament mora biti u celosti napisan rukom
Nedostaje datum na svojeručnom testamentu
Bez datuma je sporno koji testament je kasniji
Svedoci su naslednici ili njihovi srodnici
Svedoci moraju biti nezainteresovana lica
Nema potpisa zavještaoca
Potpis je obavezan element svakog testamenta
Raspolaganje celom imovinom bez poštovanja nužnog dela
Nužni naslednici mogu zahtevati svoj zakonski minimum
Opoziv i izmena testamenta
Zaveštalac može u svako doba opozvati testament u celini ili delimično. Pravo na opoziv testamenta ne može se ograničiti niti oduzeti. Postoji nekoliko načina za opoziv:
Sastavljanje novog testamenta
Kasniji testament opoziva raniji u meri u kojoj su u suprotnosti. Najsigurnije je u novom testamentu izričito navesti da se prethodni opoziva.
Uništenje testamenta
Ako zaveštalac uništi testament (pocepa, spali), smatra se da ga je opozvao. Ovo važi samo ako to učini namerno.
Izjava pred sudom ili notarom
Zaveštalac može dati formalnu izjavu o opozivu testamenta pred sudom ili javnim beležnikom.
Naknadno raspolaganje stvarju ili pravom iz testamenta: ako zaveštalac proda ili pokloni stvar koju je zaveštao, ta odredba testamenta se smatra opozvanom.
Testament vs. zakonsko nasleđivanje
Ključne razlike između testamentalnog i zakonskog nasleđivanja
| Kriterijum | Testament | Zakonsko nasleđivanje |
|---|---|---|
| Ko određuje naslednike | Zaveštalac slobodno bira | Zakon određuje po krvnom srodstvu |
| Redosled nasleđivanja | Nema redova — po volji zavještaoca | 4 nasledna reda po prioritetu |
| Može li se osporiti | Da — formalni i materijalni razlozi | Teško — automatska primena |
| Nužni deo | Ograničenje — nužni naslednici zadržavaju minimum | Ne primenjuje se — automatska raspodela |
| Fleksibilnost | Velika — legati, uslovi, nalozi | Nema — fiksna pravila |
| Prioritet | Ima prednost nad zakonskim nasleđivanjem | Primenjuje se ako nema testamenta |
Najčešća pitanja o testamentu
Ne, registracija nije obavezna, ali je preporučljiva. Testament možete deponovati kod javnog beležnika ili suda. Od 2015. godine postoji Registar zaveštanja pri Javnobeležničkoj komori Srbije, koji olakšava pronalaženje testamenta nakon smrti.
Cena javnobeležničkog testamenta zavisi od vrednosti imovine, ali orijentaciono iznosi 10.000-30.000 dinara. Deponovanje testamenta kod notara košta dodatnih 3.000-5.000 dinara. Sudski testament je nešto jeftiniji, a svojeručni ne zahteva nikakve troškove.
Možete testamentom raspolagati celom imovinom, ali dete kao nužni naslednik ima pravo na nužni deo — polovinu onog što bi dobilo zakonskim nasleđivanjem. Dakle, potpuno isključenje deteta iz nasledstva nije moguće osim u slučaju zakonskih razloga za isključenje (npr. krivično delo prema zavještaocu).
Kasniji testament opoziva raniji u onim delovima u kojima je u suprotnosti. Ako kasniji testament potpuno reguliše sva pitanja, raniji se smatra u celosti opozvanim. Zato je važno staviti datum na testament i u novom testamentu jasno navesti da se prethodni opoziva.
Ne, testament nema rok trajanja — važi do opoziva ili smrti zavještaoca. Jedini izuzetak je usmeni testament koji prestaje da važi 30 dana od prestanka izuzetnih okolnosti u kojima je sačinjen.
Svedoci moraju biti punoletni i poslovno sposobni. Ne mogu biti svedoci: naslednici i legatari po testamentu, njihovi bračni drugovi, srodnici do četvrtog stepena, kao ni lica koja ne mogu čitati ili pisati (kod alografskog testamenta).
Svojeručni testament mora biti u celosti napisan rukom — kucani tekst ga čini ništavim. Međutim, testament pred svedocima (alografski) može biti kucan na računaru, uz uslov da ga zaveštalac potpiše pred dva svedoka i izjavi da je to njegov testament.
Testament se osporava tužbom pred nadležnim sudom. Razlozi za osporavanje: formalni nedostaci (npr. nema potpisa), nesposobnost zavještaoca, mane volje (prinuda, prevara, zabluda), ili povreda nužnog dela. Rok za osporavanje je 1 godina od saznanja za razlog, a najkasnije 10 godina od proglašenja testamenta.
Poslednje ažurirano: mart 2026
Izračunajte nasledne delove
Koristite naš kalkulator da saznate tačne udele naslednika — bilo da se radi o zakonskom ili testamentalnom nasleđivanju.
Kalkulator naslednih delovaSadržaj ovog sajta je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Za konkretnu pravnu situaciju obratite se advokatu ili javnom beležniku. Kalkulatori daju informativne procene — konačne iznose utvrđuju nadležni organi.