Наследство у Србији

Ако нема тестамента, имовина се наслеђује по закону — прво наслеђују брачни друг и деца оставиоца (први наследни ред), у једнаким деловима. Ако оставилац нема деце, наслеђују родитељи и брачни друг (други наследни ред), а затим даљи сродници по редоследу прописаном Законом о наслеђивању.

Оставински поступак у Србији траје у просеку од 2 до 6 месеци, али може бити и дужи ако постоји спор међу наследницима или нејасноће у имовини. Када су сви наследници сагласни и документација комплетна, поступак код јавног бележника може бити завршен и за неколико недеља.

Награда бележника износи од 4.320 до 86.400 РСД са ПДВ, у зависности од вредности заоставштине (тарифа из Сл. гласника РС бр. 62/2025). Уз то иду трошкови изјава наследника (4.320 РСД по наследнику), доставе докумената (1.080 РСД по странки) и таксе за издавање потребних извода. Користите наш калкулатор трошкова за тачну процену.

Наследници првог наследног реда (деца, брачни друг и родитељи) потпуно су ослобођени пореза на наследство. Наследници другог реда (браћа, сестре и њихови потомци) плаћају порез по стопи од 1,5%, а остали наследници по стопи од 2,5% на вредност наслеђене имовине.

Нужни наследни део је минимални део наследства који законски наследници добијају чак и када тестамент предвиђа другачију расподелу. За децу и брачног друга износи 1/2 законског дела, а за родитеље 1/3 законског дела.

Да, сваки наследник може дати изјаву о одрицању од наследства пред јавним бележником током оставинског поступка. Одрицање је неопозиво и односи се на целокупан наследни део — не може се одрећи само дела наследства. Одрицањем се наследни део преноси на остале наследнике.

Адвокат није обавезан за оставински поступак — поступак води јавни бележник (нотар) кога одређује суд. Међутим, ангажовање адвоката се препоручује ако постоји спор међу наследницима, сложена имовинска ситуација или тестамент чија се ваљаност оспорава.