Прескочите на садржај / Preskočite na sadržaj
Наследство Србија
Водич

Оставински поступак — корак по корак

Комплетан водич кроз оставински поступак у Србији: од пријаве смрти до уписа власништва у катастар. 10 корака, трајање, документа и трошкови.

10корака
2-4месеца (просек)
8докумената
Ostavinski postupak

Шта је оставински поступак?

Оставински поступак је ванпарнични судски поступак у коме се утврђује ко су наследници преминулог лица, шта чини заоставштину и како се она расподељује. У Србији је овај поступак регулисан Законом о ванпарничном поступку.

Од реформе 2016. године, оставинске поступке воде јавни бележници (нотари) по повереном послу суда. Основни суд и даље остаје надлежан за отварање предмета и потврду решења.

Кључна информација

Наследници не морају сами покретати оставински поступак — он се покреће по службеној дужности. Матичар обавештава суд, а суд поверава предмет бележнику.
Закон о ванпарничном поступкуЈавни бележник од 2016.

10 корака оставинског поступка

Хронолошки преглед целокупног процеса од смрти до уписа власништва

1

Смрт и матичар

1-3 дана

Смрт се пријављује матичној служби општине у року од 2 дана. Матичар издаје извод из матичне књиге умрлих (МКУ) — основни документ за покретање оставинског поступка.

2

Матичар обавештава суд

Неколико дана

Матичар по службеној дужности шаље смртовницу основном суду на чијој територији је преминули имао пребивалиште. Суд отвара оставински предмет.

3

Суд поверава предмет бележнику

1-4 недеље

Од 2016. године оставинске поступке воде јавни бележници. Суд поверава предмет бележнику по редоследу именовања. Бележник преузима комплетан спис.

4

Бележник заказује рочиште

2-8 недеља

Бележник позива све потенцијалне наследнике на рочиште препорученом поштом. Ако су наследници непознати или недоступни, објављује оглас у Службеном гласнику.

5

Наследничке изјаве

На рочишту

На рочишту сваки наследник даје изјаву: прихвата наследство, одриче се, или уступа свој део другом наследнику. Изјаве су неопозиве и дају се на записник.

6

Расправа о заоставштини

На рочишту

Утврђује се целокупна имовина: непокретности, возила, банковни рачуни, дугови и легати. Ако постоји спор о саставу заоставштине, бележник упућује стране на парницу.

7

Решење о наслеђивању

1-4 недеље

Бележник издаје решење којим утврђује ко наслеђује шта и у ком делу. Решење се доставља свим наследницима и суду на потврду.

8

Правоснажност

15 дана

Решење постаје правоснажно 15 дана од достављања, ако ниједан наследник не уложи жалбу. Правоснажна клаузула је неопходна за катастар и банке.

9

Упис у катастар

15-30 дана

Наследници подносе захтев РГЗ Катастру за упис права власништва. Потребно: правоснажно решење, лична карта, доказ о плаћеној такси. Рок за упис: 15 дана.

10

Порески поступак

30 дана

Пријава пореза (образац ПП-3) у року од 30 дана од правоснажности. Од 2020: ако поступак води бележник, он електронски прослеђује податке — пријава није потребна. Ослобођени: наследници првог реда, супружник и родитељи. Други ред: 1,5%. Остали (укључујући ванбрачног друга): 2,5%.

Трајање поступка

Оквирно трајање зависи од сложености случаја и сарадње наследника

Тип случајаТрајањеОпис
Једноставан, неспоран2-4 месецаСви наследници сагласни, имовина јасна
Умерен, сарадљиви наследници3-6 месециВише наследника, разноврсна имовина
Спорни поступак6 месеци — годинеОспоравање тестамента, спор о имовини
Имовина у иностранству6-12+ месециПотребна међународна сарадња судова

Када поступак одлази на суд?

Спорни оставински поступак прелази из ванпарнице у парницу

Разлози за упућивање на парницу

  • Оспоравање пуноважности тестамента
  • Спор о саставу заоставштине
  • Спор о праву на наслеђивање
  • Захтев за нужни део
  • Недостојност наследника

Последице парничног поступка

Бележник прекида оставински поступак и упућује стране да покрену парницу у року од 30 дана. Оставински поступак се наставља тек по окончању парнице. Ово значајно продужава процес (6 месеци до неколико година) и повећава трошкове — потребан је адвокат, судске таксе, вештачења.

Трошкови парнице: 50.000-500.000+ РСД

Потребна документа

Основна документа која бележник захтева за оставински поступак

  • Извод из матичне књиге умрлих
  • Извод из матичне књиге рођених (наследници)
  • Извод из матичне књиге венчаних
  • Лист непокретности (за некретнине)
  • Саобраћајна дозвола (за возила)
  • Потврда банке о стању рачуна
  • Тестамент (ако постоји)
  • Лична карта наследника
Детаљна листа са изворима и роковима

Савет

Припремите документа унапред пре рочишта код бележника. То може значајно убрзати процес и избећи додатне трошкове за накнадно прибављање.

Често постављана питања

Поступак се покреће по службеној дужности — матичар обавештава суд о смрти. Наследници не морају ништа покретати, али могу убрзати процес достављањем документације бележнику.

Награда бележника се одређује према Јавнобележничкој тарифи (Сл. гласник РС бр. 62/2025) и зависи од вредности заоставштине — од 4.320 до 86.400 РСД са ПДВ. Уз то иду трошкови изјава наследника (4.320 РСД по наследнику), достава докумената (1.080 РСД по странки) и трошкови извода, листова непокретности и сл. Ако се поступак води као спорни (парница), судске таксе се обрачунавају прогресивно према вредности спора — од 2.800 РСД до максимално 105.000 РСД (Закон о судским таксама, Сл. гласник РС бр. 91/2025). Странке које се поравнају пре краја првог рочишта не плаћају таксу за пресуду.

Да. Одрицање се даје изјавом на записник код бележника. Изјава је неопозива. Можете се одрећи у корист одређеног наследника или без навођења — тада ваш део расподељује се осталим наследницима по закону.

Наследник може дати пуномоћје адвокату у Србији да га заступа на рочишту. Пуномоћје мора бити оверено у конзулату/амбасади РС или Апостилом. Такође може дати изјаву у конзулату.

Да, наследник одговара за дугове оставиоца до висине вредности наслеђене имовине. Ако су дугови већи од имовине, може се одрећи наследства. Повериоци имају право пријаве потраживања.

Наслеђује се по закону, према наследним редовима. Први ред: деца и брачни друг на једнаке делове. Ако нема наследника првог реда, наслеђује други ред итд.

Надлежан је основни суд према последњем пребивалишту преминулог. Ако је преминули био странац са имовином у Србији, надлежан је суд на чијој територији се имовина налази.

Жалбени рок је 15 дана од достављања решења о наслеђивању. Жалба се подноси основном суду. Ако нико не уложи жалбу, решење постаје правоснажно и извршно.

Последње ажурирано: март 2026

Израчунајте наследне делове

Користите наше бесплатне калкулаторе да утврдите наследне делове, проверите потребна документа и израчунате порез

Садржај овог сајта је информативног карактера и не представља правни савет. За конкретну правну ситуацију обратите се адвокату или јавном бележнику. Калкулатори дају информативне процене — коначне износе утврђују надлежни органи.

Калкулатор